KITOVI

Kitovi, delfini i morska prasad su krupni sisari iz porodice kitova koji žive pretežno u morima i okeanima. Delfini i morske svinje su manji predstavnici porodice. Poput svih sisara, kitovi imaju pluća, što znači da moraju da izađu na površinu radi disanja svakih desetak, mada mogu da ostanu pod vodom i do 40 minuta. Ulješura može da zadrži dah i do 2 sata. Kitovi dišu kroz otvor za vazduh (nosni otvor) na vrhu glave. Pri izdisaju kit raspršuje vodu, paru i sluz. U toku udisaja usisava oko 2000 l vazduha za 2 sekunde. Kao i kopneni sisari, kitovi hrane mladunce mlekom. Mleko kita je jako hranljivo pa bebe rastu neverovatno brzo. Mladunče plavog kita je preko 7 metara dugo kada dođe na svet, a tokom prve godine života dobija dnevno oko 100 kg u težini. Kitovi zubani, kao što su ulješura i orka (kit ubica) imaju zube i love krupne ribe i foke. Pet grupa zubatih kitova čine ulješure, kljunasti kitovi, beluge i narvali (beli kitovi), delfini i morske svinje i rečni delfini. Kitovi pločani, kao što su grbavi i plavi kit, imaju umesto zuba češalj od tankih rožnatih ploča, zvan kitova us ili balena. Oni se hrane proceđivanjem kroz usi sitnih morskih organizama poput račića koji se nazivaju kril. Dvanaestak vrsta kitova pločana svrstano je u tri porodice: plavi kitovi, rorkval kitovi i sivi kitovi. Rorkval kitovi imaju brazde od grla do trbuha i obuhvataju kitove perajare, grbavog i plavog kita. Grbavi kitovi žive zajedno u jatima i komuniciraju sopstvenim "dijalektom" zvukova. Mužjak grbavog kita izvodi složenu pesmu dvadeset i više minuta da bi privukao ženku. Plavi kit je najveća životinja koja je ikad živela na Zemlji. Mogu da narastu preko trideset metara i teže preko 150 tona. Leti pojedu preko 4 tone krila svakodnevno - to je 4 miliona jedinki krila. Kitovi se sporazumevaju zvucima, na način koji se naziva fonacija - izgovaranje glasova. Krupni kitovi proivode zvuke suvise niske za ljudsko uho, ali ih drugi kitovi čuju na udaljenosti od 80 i više kilometara. Većina kitova pločana žive pojedinačno ili u malim grupama, dok kitovi zubani, naročito delfin, često plivaju zajedno u grupama zvanim jata.

Ljudi su u prošlosti prekomerno lovili kitove zbog čega su oni danas jedna od najugroženijih vrsta. Lovili su ih zbog raznih korisnih proizvoda koje su od njih dobijali. Od kitove slanine (masnog tkiva koje se stvara pod kitovom kožom) dobijali su izvrsno ulje. To ulje se u nekim delovima sveta upotrebljavalo za osvetljenje, a još češće za spravljanje sapuna. Meso mnogih kitova je veoma ukusna hrana. Kitova utroba i kosti su služili kao đubrivo. Od kita ubice se dobijao spermacet, masnoća koja se nalazi u njegovoj lobanji, a služila je za proizvodnju lekovitih masti, sveća i pravljenje nekih kozmetičkih proizvoda. Iz kita ubice dobija se ambra, veoma važna supstanca koja se stvara u organima za varenje i koja se upotrebljava u proizvodnji kozmetičkih preparata i parfema. Zubi tog kita su skupoceni kao slonova kost. Od kože belog kita proizvodili su se razni kožni predmeti.